Tekst preuzet za Nacionalnog portala otvorenih podataka.
Koristite mape, onlajn prevodioce, rečnike sinonima, vremensku prognozu, izveštaje o stanju polena? Ako je odgovor potvrdan, vi koristite servise i informacije koji ne bi postojali bez otvorenih podataka. Često nismo svesni koliko je aplikacija koje nam svakodnevno olakšavaju život zasnovano na otvorenim podacima. Jednostavnom pretragom možemo doći do preko 400 aplikacija u Velikoj Britaniji koje se baziraju na otvorenim podacima i do velikog broja praktičnih primena otvorenih podataka u EU, od pametnog prevodioca Ludvig, pa sve do baza koje sadrže informacije o energiji, javnom prevozu, pravnim aktima ili sastavu hrane na celoj teritoriji EU. Dostupnost ovih servisa dodatno je olakšana činjenicom da su (u najvećem broju) oni potpuno besplatni.
Logika otvorenih podataka je dvosmerna
Logika otvorenih podataka je dvosmerna – sve što je dostupno za korišćenje otvoreno je i za dopunu ili praktičnu upotrebu koja dolazi od korisnika. Deziree Željka Milošević, predsednica Internet društva Srbije i dugogodišnja članica upravnog odbora poverinika Internet Society, čija je jedna od aktivnosti razvoj Internet protokola kroz rad Internet Inženjerske operativne grupe, smatra da je saradnja instituticija i građana od presudnog značaja i da, u isto vreme, omogućava priliv novih otvorenih podataka kao i inovacije u njihovoj primeni.
Imajući u vidu činjenicu da se podaci koje javne institucije prikupljaju često ne mogu ažurirati dovoljno brzo i u realnom vremenu, jako je bitno da se oni dopune efikasnom metodom gde građani sakupljaju i dele podatke i utiču na najrazličitije faktore društva, od praćenja stope zagađenosti vazduha, do stanja na putevima ili slanja izveštaja sa lica mesta u slučaju prirodnih nepogoda.
Beogradska otvorena škola i Internet društvo Srbije, zajedno sa kompanijom AllThingsTalk pokrenuli su projekat građanskog merenja kvaliteta vazduha o kojem smo skoro pisali. Pored upotrebe raspoloživih servisa, potrebno je informisati i edukovati građane o alternativnim načinima i značaju prikupljanja podataka koje mogu da sprovedu iz svojih domova ili tokom nekih drugih, svakodnevnih aktivnosti. Isto je i sa institucijama grada koje mogu, putem podataka koji stižu od građana, da dopunjuju svoje baze podataka i donose informisanije odluke bazirane na realnom stanju. Na nivou grada, korake u tom smeru je već preduzeo grad Novi Sad instalirajući brojače biciklista na tri lokacije, koji osim brojeva, prikazuju i temperaturu, datum i vreme i na taj način postaju punkt koji informiše građane, dok u isto vreme sakuplja podatke i šalje ih na dalju obradu. Slična inicijativa je preduzeta u Sremskoj Mitrovici gde aplikacija “Prijavi problem” omogućava građanima da direktno i blagovremeno obaveste institucije o infrastrukturnim i drugim problemima.
Trenutno, to su podaci koji se prikupljaju, ali ne objavljuju u mašinski čitljivom formatu, te pozivamo ove inicijative da otvore svoje podatke, kao što je to slučaj sa Fix My Street aplikacijom u Briselu. Ona građanima omogućava da slikaju i prijave probleme u gradu, kao i da prate da li su i kada prijavljeni problemi rešeni. Svi problemi koje su drugi građani prijavili su svim korisnicima dostupni na mapi, ali i u otvorenom formatu.
Otvoreni podaci su posebno važni u oblasti zaštite životne sredine
Jedna od prvih institucija koja je otvorila podatke na Nacionalnom portalu otvorenih podataka je Agencija za zaštitu životne sredine (SEPA). Osim zakonske obaveze, SEPA smatra da je njihova dužnost da građane pravovremeno informiše o stanju životne sredine. U proseku, SEPA sajt ima oko 40 000 poseta mesečno, a među najposećenijim stranicama je stanje polena koje se ažurira na nedeljnom nivou, za 26 lokacija, sa predikcijama. Po rečima Dejana Lekića, načelnika Odeljenja za indikatore, izveštavanje i informacione sisteme, pored informisanja najšire javnosti, SEPA otvoreni podaci se aktivno koriste i u drugim oblastima:
Tema životne sredine postaje jedna od ključnih tema održivog razvoja. Građani se pre svega interesuju za podatke o polenu i kvalitetu vazduha. Osim njih, akademska zajednica aktivno koristi sve podatke kojima Agencija raspolaže, od kvaliteta vazduha i kvaliteta voda do otvorenih podataka u okviru registra izvora zagađivanja.
Neki od najboljih primera koji pokazuju važnost otvorenih podataka dostupnih u realnom vremenu su aplikacije direktno vezane za naše okruženje koje se ponekad čini “nevidljivim”, ali ima velikog uticaja na zdravlje i naše svakodnevne aktivnosti. Aplikacija AirCare je odličan primer građanskog aktivizma – koristeći otvorene podatke, Gorjan Jovanovski je kreirao atraktivnu aplikaciju putem koje je kvalitet vazduha svakome dostupan u realnom vremenu, kao i analize zagađenosti na nedeljnom i mesečnom nivou. Aplikacija je, nakon Makedonije, od ove godine, dostupna i u Srbiji.
Otvoreni podaci u budućnosti
Kako ne bismo izgubili šansu da nešto konkretno preduzmemo u zaštiti naše životne sredine, s obzirom na alarmatno stanje biodiverziteta koje je UN objavio u poslednjem istraživanju, potrebno je da što veći broj podataka o životnoj sredini bude dostupan, vidljiv i spreman za obradu.
Interesantno je posmatrati da li će, u bliskoj budućnosti, veća količina podataka u jednom sektoru direktno uticati na druge i u Srbiji. Na primer: da li će dostupni podaci o zagađenosti vazduha i saobraćajnim nezgodama u gradovima u Srbiji doprineti tome da veći broj građana pređe na ekološkiji prevoz (recimo na bicikle i trotinete) i da li će, baš zbog toga, i sami gradovi ulagati i razvijati saobraćajnu i prirodnu infrastrukturu koja je pametnija ne samo u tehnološkom, već i u ekološkom smislu.
Pored otvaranja podataka od strane institucija, neophodno je da se i građani aktivnije uključe, ne samo u gorepomenutu inicijativu građanskog merenja vazduha, već i kroz korišćenje trenutno dostupnih podataka. Otvoreni podaci predstavljaju javno dobro, a jedini način da inicijative u ovoj oblasti postanu održive jeste da se više građana priključi. Pozivamo i vas da danas počnete tako što ćete istražiti, i u svojim projektima koristiti otvorene podatke Agencije za zaštitu životne sredine.