Internet kakav danas poznajemo se zasniva na Internet protokolu verzije 4 (IPv4). IPv4 predstavlja svima poznate numeričke oznake (192.168.255.255 ) pomoću kojih različiti uređaji međusobno komuniciraju na internetu. Naime, da bi uređaj pristupio internetu on mora da ima u tom trenutku jedinstvenu IP adresu. Tu adresu našim uređajima dodeljuju internet provajderi, svaki put kada se konektujemo. Ipv4 ovako strukturiran omogućava nešto više od 4 milijarde jedinstvenih adresa. Kad je Ipv4 napravljen smatrano da je to sasvim dovoljan broj adresa, pa čak i da je to previše. Ali kao što znamo internet je prevazišao sva očekivanja. Danas gotovo svako od nas koristi bar 2 IP adrese. Jednu za kućni računar i jednu za mobilni kada pristupamo internetu. A u svetu trenutno oko 2 mlijarde ljudi koristi internet. Stricajem okolnosti većina korisnika nije konstatno na mreži tako da provajderi mogu da jednu istu adresu koriste za više korisnika. Ali početkom 2011. godine Ipv4 je dosegao svoje krajnje granice. Tačnije, 3. februara 2011. godine IANA je predala poslednjih 5 blokova IP adresa regionalnim internet registrima. Sve veći broj korisnika interneta, kao i napredak tehnologije koja sve više uređaja povezuje sa globalnom mrežom čini Ipv4 sistem prevaziđenim. NAT se javio kao rešenje na kratak rok.Kao jedino dugotrajno i održivo rešenje nametnuo se IPv6.
Još davne 1992. godine postalo je jasno da Ipv4 neće biti dovoljan i počelo se raditi na novoj verziji intetnet protokola, koje će biti praktičniji i omogućiti gotovo neograničen broj korisnika. Ipv6 sa tehničke strane je zahvalniji, a broj jedinstvenih adresa koji se može generisati je 320 triliona troliona triliona. Ali, obzirom da je to tehnički sasvim drugačiji koncept u odnosu na IPv4, uvođenje IPV6 zahteva i velike promene, jer treba prilagoditi i softver i hardver novom internet protokolu. Prilagođavanje softvera je gotovo i završen. Tako na primer, danas gotovo svi pregledači mogu da čitaju IPv6 adrese. Prilagođavanje harvera je izazov koji predstoji. Naime, danas skoro svi serveri ruteri i modemi funkcionišu isključivo na principu IPV4. Zamena svih odjednom je nemoguća misjija, ai kad bi bilo moguće predstavljalo bi ogroman trošak. Stoga i jeste preporuka da se u postupku redovnog održavanja jedan po jedan hardver menju sa onim koji može da funkcioniše kako sa IPv4 tako i sa IPv6. Uvođenjem IPv6 neće nestati IPv4. Šta više u skorijoj budućnosti će ove dve verzije protokola nastaviti paralelno da funkcionišu. Ali blagovremeni početak primene IPv6 će biti bezbolniji i omogućiće dalji razvoj interneta za koji Ipv4 sam po sebi nije dovoljan.
Upravo iz tog razloga je 2011. godine pokrenuta kampanja Svetskog dana IPv6. Tačnije 8. juna 2011. godine najznačajniji internet sajtovi i internet provajderi širom sveta su se uključili zajedno sa još 1000 drugih vebsajtova u Svetski IPv6 dan i uspešno su izvršili globalnu probu novog internet protokola tako što su omogućili koordinisani 24 časovni „probni let“ svojih usluga na novom protokolu.
Ove godine 6. juna je Svetski dan pokretnja IPv6, kada konačno IPv6 treba da zaživi i to za stalno. Naime, veliki internet provajderi, proizvođači mrežne opreme i internet kompanije iz celog sveta rade na tome da trajno omoguće IPV6 u svojim proizvodima i uslugama do 6. juna 2012. godine.
"Internet Drustvo Srbije" promoviše i zalaže se za podršku i pružanje servisa na oba protokola u Srbiji, jer će oba protokola IPv4 i IPv6 jos dugo i parallelno biti zastupljena na Internetu.